Srpski književni glasnik

СРПСКО ИМЕ У ЗАПАДНИМ СРПСКИМ КРАЈЕВИМА. 47” Занимљиво је, да се већ у ХУП веку помињу Католички (рби.

Када је Српски Народ дошао у земље у којима сада станује, национално име његово заузимало је много мању територију но што је сада заузима. Врло је важан факт да се нацпонално име Српскога Народа, ма да су се Срби од доласка свога овамо готово непрестано налазили у врло незгодним приликама, непрестано као пз концентричног круга ширило на све стране, те је територија, на којој сада живи у народу српско MMC, много већа но што је била пре тринаест векова. Како Српски Народ никада (са малим изузетком око ередине ХЈУ века) није био у положају, да своје име преко државног организма натура и страним етничким елементима, то ширење српског имена може бити само резултат ширења онога племена, које је тај назив носило, са свима етничким, културним и материјалним особинама његовим. Други мречима: ширење Српскога Имена лалеко преко граница, у којима је оно у почетку живело, значи, да се са њиме заједно шириле и све интелектуалне и материјалнеособине Српскога Народа. Противно дакле мађаризацији, која даје само име или у најбољем случају још п свој језик без икаквих других етничких особина, — примање (рискола. Имена значи котгиуно иримање свих етничких особина ("рискова. Народа. ,

Због тога се ерпеко име потпуно стопило пи потпуно идентификовало са народношћу ; зато се са српским именом јављају свугде и увек сва обележја српске народности ; зато је борба против српског имена уједно и борба. против Српскога Народа ; зато, напослетку Срби у оним крајевима, где држава и друге разне агитације и пропаганде раде против њиховог националног назива, онако конзеквентно и енергично бране п чувају српско име, осећајући инетинктивно, да оно инволвира у себи све оне особине, које чине језгро српске националне индивидуал--

ноети. Ст. СТАНОЈЕВИЋ.