Srpski književni glasnik

ТРП Приче РАДОЈА М. ДОМАНОВИЋА. 49

цом и невиђена навала свега етановништа на жигосање, и жена с децом, п нарочито млађих људи, који су се најватреније отимали о ту нову почаст, остављајући у својој ревности старије далеко за собом. Међу њима их је било који су тражили да им се два жига ударе, а нису ни гласа пустили. Њима се остали народ клањао задивљено и пун страхопоштовања. На крају, писац, у коме се такође беше пробудила „јуначка крв“, јурне п сам пред судницу, и затражи да се и њему удари жиг на чело. У тренутку кад му принеше жиг, он се тргне, и пробуди се...

Претпостављајући да оваква несрећна варош постоји какву писац овде описује, може се рећи да му је тешко било измислити на њу јачу сатиру од ове. „Данга“ је мала, кратка причица, и више црга но прича, али благодарећи изразитости и срећном избору њених појединости, она не би могла бити јача и потпунија ни да је много већа. Све што је знак једног врло поквареног доба, с његовим неваљалсетвом п лудошћу горе, с његовим неваљалетвом п подлотћу доле, овде је покупљено и енажно пстакнуто. Пуста п сулуда обест кметова, који без потребе, без корпсти п по себе самог, удара жиг серамоте на своје грађане; бескрајно понижење грађана, који се међу собом утркују у подлостп; разметање у неваљалетву, или правлање неваљалетва родољубивим пп свакојаким разлозима ;“ општа. поквареност, — и најугледнијих, и жена, и нарочито млађега нараштаја; одступање подлих п долажење подлијих ; пзбијање на површину оних одвратних тинова. који се само у таква мутна времена дижу у вис, као дрождине; п, најзад, поштовање које се и њима. указује — све су то стални и, разуме се, трагични симптоми једног пропалог, разореног друштва какво је Г. Домановић хтео да наслика; и еви су верно, п још потпуније но у овом набрајању, и врло јако представљени у његовој „Данги.“ И измишљање п обрада стоје овде на

1 ОВ. Клеардов говор едкупљеном грађанетву.