Srpski književni glasnik

50) СРпски Књижевни. Гласник. петој висини ; појамно је да овако удружени морају чинити јак утисак. А одлично нађена алегорична фикција у којој је све то изложено, помаже снажно целокупном утпеку: подлост Je у причи необично јако представљена тим ударањем жига на чело, „дангом.“ Утисак је речима тешко тачно описати, али ко је „Дангу“ читао сећа се како у извесним тренуцима мрачно, подло и искварено изгледају у њој људи и њихове радње.

У овој опиеној оцени коју сад дадосмо о причи наоројани су, и ако не изреком, и састојци од којих зависи њен ефект. За теоријску анализу међутим, потребно је рећи их одређеније п прегледније, и пропратити их потребним објашњењима. Ако их тако поновимо и објаснимо, наћи ћемо na ефект „Данге“ чине ове четирп етвари, п на овај начин:

1. Крупан и озбиљан предмет: подлост читавог једног народа, као што смо горе казали. Овде имамо један пример за правило ла, под иначе једнаким условима, важност, шприна теме подиже вредност делу.

П. Јака алегорична фикција која причи елужи као основни мотив. Ми смо мало час напоменули колико је велики њен удео у целокупном утиску. Она је, на први поглед, врло проста, и чини се да би је сваки могао наћи. Две познате фразе које се данас употребљују у преносном смислу : „узјахати некога“ и „ударити му жиг (срамоте, и тако даље) на чело“, узете су просто у буквалном емпелу, п у причи су стварно, конкретно представљене. То је све. Али та проста фикција показала. се у причи необично јака. Она је ту добила сву разлику у јачини која одваја конкретно од преноснога, а то значи много. Огромно је одетојање између фразе: „узјахати некога“, овако кратке, и употребљене у преносном смислу, и њене пуне слике, кад се у причи с улице чује пуцањ бича, и кроз прозор механски види онај човек се тророгљастом сјајном капом у шареном оделу, како јаше другог човека „у врло богату оделу обичног, грађанског кроја.“ Осим тога, обе радње — ударања жига и јахања — пзабране