Srpski književni glasnik

ТРИ Приче РАДОЈА М. ДОМАНОВИЋА. 51

\

гу између оних које највећма бешчаете. Писац је умео унапред да осети шта ће те обичне фразе, конкретно прелстављене, моћи у причи дати, п у томе је његова заслуга, п његов дар да творачки лепо нађе алегоричну фикцију за своје приче.

Ш. Вешто одржан паралелизам између појединости у причи и факата из стварног живота који су тим појединостима. у причи представљени. Како ће о тој пишчевој вештини бити говора поводом „Вође“, у коме о њој имамо потпуније сведоџбе, ја ћу читаоца овде само упутити да сравни у овом чланку пепричани садржај „Данге“ са одмах затим набројаним знацима који, по мишљењу писца ових редова, карактеришу врло покварена доба.

[У. Четврти и највећи део утиска. који „Данга“ чини "објашњава. се одличном инвенцијом у области објективнога. начина.

Г. Домановић је у оквиру свог основног мотива умео наћи оне особине п околности које најбоље откривају ружне стране његових личности п покваренога доба које описује. Он је својим личностима. умео да да радње, и метне у уста речи, које ће саме собом најјаче показати њихово неваљалство. Тачније узевши, особине, то јест манифестације особина (радње п речи), п околности под којима се оне дешавају, чине две врете. Прве, то јест манифестације особина, откривају поменуте ружне етране:; оне дају карактеристику, у ужем емислу те речи. Друге. то јест околности, то су појединости које карактеристичне особине и утисак од ових последњих иојачавају. На пример: нека је радња. рђава по себи. Она ће бити карактерисетична за онога који је чини; писац, кад је нађе, карактерисаће“ њоме онога коме је припише. Алп та иста радња може под нарочитим околностима изгледати одвратнија. Кад те околности прибере, писац је карактерпстичну радњу и утисак који од ње добијамо појачао — појачао у степену пли живље истакао. И једне п друге могу, даље, да се цепкају и гранају: свака нова манифеетација неке особине, п евака нова околност, имају

4*