Srpski književni glasnik

56 СРПСКИ КњижеЕВНИ ГЛАСНИК.

неку ранију околност. 'Гако бисмо могли још боље видети како п најситнија инвенција постаје на тај начин, како се пинвенције час нижу једна на другу, час слажу једна око друге, п како се стварање своди на разгранавање једне замисли на њене појединости, с околностима које их прате. Ту анализу, као што рекох, овде није могуће извести. Ја ћу навести само један пример, — једно од најдепших, ако не најлепше, најјаче место у „Данги.“ Оно је кратко. Писац описује навалу становника на жигосање, — „гурање, псовање, отимање ко ће пре доћи до врата;“ и додаје ову појединост:

„Жигове. удара нарочити чиновник у белом, свечаном оделу, и благо укорева. народ:

— Полако, за Бога, доћи ће сваки на ред!“

Ово врло јако место чине две околности, од којих једна појачава раније околности, а друга појачава само прву, и преко ње доприноси целом ефекту. Навала становништва била. је раније истакнута неколиким појединостима. У овом примеру, Г. Домановић је нашао нову карактеристичну појединост да ту навалу егановништва још јаче истакне — уеклик изненађенога. чиновника на ту навалу. Али ту појединост он је поново учинио јачом новим једпим додатком, новом околнотћу, тоном којим чиновник народ укорева. Тај благи тон којим чиновник народ укорева превасходно појачава утисак прве појединости, показујући да чиновник има посла са несвесном „стоком“ (како каже писац), на коју се није могуће љутити. Овде, дакле, пмамо пример за то да се ефекти добијају и појачавањем околности међу собом у више. низова.

сфекти, дакле. то јест лепа или јака места, нису увек нове инвенције. Деведесет п девег пута ол сто они су само појачавања неке почетне замисли њеним значајHIM о појединостима. или околностима које могу да их прате. Те значајне појединости пи околности, то је оно што је за успех потребно наћи; и, као што смо рекли раније, што сатпричар — или писац уопште, пошто ова