Srpski književni glasnik

ТРИ Приче РАДОЈА М. ДОМАНОВИЋА. DY што је овде речено о том предмету вреди и за остале сњижевне врете и ефекте што сатиричар буде у том послу показао више оригиналности и буде потпунији, његове ће сатире бити јаче.

Излажући теорију објективнога пачина, ми смо теоријске напомене поткрепљивали примерима из приче Г.

„Домановића, и тиме најбоље показали да је, и колико је Г. Домановић био у том послу оригиналан и потпун. Он је значајне појединости умео и врло срећно п врло обилато да нађе, покупи, и њима да истакне дубоку поквареност људи у својој причи; он је помоћу њих умео свој основни мотив да развије у ону цваст лепих и јаких места која су украс добрих радова... Његова инвенција у области објективнога начина је четврти и најважнији 'гастојак који је допринео целокупном ефекту.

Ако се сад свих тих састојака сетимо и саберемо их, видећемо да су се у. „Данги“, — поред важног предмета, — стекле трп најглавније особине Г. Домановића: његов дар да нађе згодну алегоричну фикцију, његова вештина да у својој алегорији одржи паралелизам између буквалног и преноеног значења, и његова способност да објективним појединостима открије п јако истакне ружне или емешне стране људи и ствари које напада.

Није, дакле, чудо што је „Данга“ испала једна јака ствар.

Обратно: кад је са оваквим састојцима постигнут такав ефект, то је доказ да су ти састојци доиста састојци "ге фекта.

Quod erat demonstrandum.

(Свршиће e.) Богдан Поповић.