Srpski književni glasnik

Из НАРОДНОГ КИВОТА У ПиРОТСКОМ ОКРУГУ. 59

Ко оде у печалбу а He нађе поела у своме занату, тај ради на надницу обичне земљорадничке послове: копа, коси, жање и т. л.. Скоро сви иду у печалбу док су млађи. Из саме Мокре оде mo 60—%MO еваке године. Кад „драгоманин“ — који набавља људе — нађе посла у Влашкој, он скупља, према послу, по 200—500 људи и води их у Влашку. Он у име награде има — по погодби — 10, 20 до 40 дин. а п од оног за чији рачун набавља људе има по 20 дин. од момка; отуда су ови драгомани богати људи. То су отресптији сељаци који говоре добро влашки; има их 95 у срезу белопаланачком, уживају велико поверење, јер им се увек унапред шаље по 100—200 наполеона.

На. печаловини се баве шест месеци; зарада зависи од посла.

„Чираци“ раде по погодби „4—98 банћи“, а калфе. и мајетори према заради деле награду. Црепарпма се зарада рачуна од израђених 100 црепова или цигаља, зидари (дунђери) деле зараду по свршеном послу, но тако да мајстор добива два дела, а конструнџије раде на „ајиштин.“

Кад је погодба свршена, у Марту се одреди дан за полазак, те се скупљају. Искупи се сва породица, дођу рођаци и пријатељи; ту се часте, госте, поздрављају; „чирацима“ брижне матере спремају (губер) „пргу“ да не „озебу“, саветују их да мајсторе добро слушају п да штеде.

„Оратшике“ су дошле да пспрате „оратиџије“, поручују им ла донесу „кутиче“ (огледало), „манистре“ (ђин-

~“

ђуве), па све то зачине песмом:

I.

Отиде сп лудо млало, Јано, Јано, еј Бојано, Порте су му затворене, Он се врте у планине, Девојке му изосташе;