Srpski književni glasnik

00) СРПСКИ КњижеВНИ ГЛАСНИК.

Лепа. Јана. понајвише! Угледала жлте женке (цвеће), Жалте женке, бел босиљак. Откинула до две ћитке, Затрла је виту гривну. Иле путем па лелече. Запита ју младо момче: „Што је Јано, те лелечеш 7 „Не питуј ме, младо момче, Пабрала сам жлтго цвеће, Затрла сам виту гривну Најде ли ми виту гривну; Еј ти, еј ти млада Јано, Ако будем гривну нашал, Да се вијем како гривна, Око твоју белу руку,

Око твоју танку снагу, Око твоје бело грло.

П.

Мајка си длакара пратила

У печалбу у равне Ресаве. Оно је се болно поболело; Никој нема воду да му дава, Пикој нема меко да простире, Никој нема лепо да завије Сал дооди Ресавка девојћа

И доноеп ресавеких јабука. Додава му студене водице, Она њему мекано простире.

П даје му леба фурунџиског, П доноси с мора лубенице.

Па га ока (виче): дигни ми се драго, Да ти дадем кршпку лубенице, Да ти дадем руменике вина, Да налагам куд те рана боле.