Srpski književni glasnik

ОДЛОМЦИ ИЗ СТРАНИХ КЊИЖЕВНОСТИ. 1.

КАЗОТОВО ПРОРОШТВО.

[Ж. Ф. де Ла Харп (1:759—1803), од ко а је ово „Казотово пророштво“, био је један од ученика Волтерових и познат писац у своје време. Писао је трагедије, данае мало познате; после Револуције држао је — данас неправедно подцењена — . Предавања о старим и новим књижевностима“, доцније објављена под именом „Јицеј“, који се може сматрати као прва сиетематична историја књижевности. Припадао је пре Револуције друштву ФИлозоФа материалиста, доцније групи политичара револуционара. Затворен 1794, он се покаја, преобрази, и кад сео 9 термидору (с падом Робеспјеровим) ослободи тамнице, пређе у крило хришћанске цркве. Из тога је времена овај напиес о „Казотовом пророштву“, који је Ла Харп накнадно, као успомену, саставио, и који данас доносимо као први одломак у рубрици „Одломака из страних књижевпости“. Никада крвави догађаји Револуције и дубоко узнемирено и промељено време које им је претходило, нису краће и драматичније представљени но у ово мало силних реди из пера Ла Харповог. „С Казоповим пророштвом у руци, вели Сент-Ђев, Ла Харп може изићи пред данашња поколења, за која његова „Предавања о књижевности“ нису више живи закон; она ће се задовољити том једном значајном страницом, и пошто је прочитају, поклониће му се“. ]

У почетку године 1788, били смо гости за столом код једнога од наших другова из Академије, великога господина и умна човека. Друштво је било велико п разноврено : било је дворана, чиновника, књижевника, академичара, п тако даље; гозба је била господски припремљена. као увек. На крају, малвасија и јужна вина дадоше веселом расположењу отменога друштва ону слободу која није увек остајала у границама отменога тона. Било је тада, у вишем друштву, настало време кад је све било допуштено, само да би се човек могао насмејати. Шанфор! нам је био прочитао неке од својих безбожних и

К Никола Шанфор (1741—1794', писац „Мисли и максеима“ и „Анегдота“ о евом времену; један од најдуховитијих и најоштроумнијах