Srpski književni glasnik

Олломци из СтРАНИХ КњЊижевности. 5

раскалашних прича, и велике су га госпође слушале, а нису се ни лепезом послужиле. То изазва читаву бујицу шала на рачун вере. Неко се диже и, е пуном чашом у руш, рече: „Да, господо, ја знам исто тако поуздано да нема Бога као што знам да је Омпр био будала:“ и лопста. он је поуздано знао једно као и друго: и тада настаде говор о Омиру и Богу. п било је гостију који су рекли понеку добру реч п за једног п за другог. Разговор постаде озбиљнији: сви су се дивили револуцији коју је учинио Волтер, и сложише се у томе да је то највећа заслуга тог славног човека. „Он је дао тон своме веку, и успео је да га читају по предсобљима као и по салонима.“ Неко од гостију псеприча нам, наесмејавши се грохотом, да му је његов берберин рекао јелном приликом, прашећи му косу: „Видите, господине, ја сам само један обичан брица, али ни ја не верујем у Бога.“ Сви закључише да се на револуцију неће још дуго чекати: ла је апсолутно потребно „да празноверица и фанатизам уступе место филозофији;“ и стадоше рачунати кад ће то доба отприлике доћи, и који ће од присутних дочекати царетео разума. Најстарији су жалили што се томе не могу надати; млади су се радовали што ће то доба врло вероватно доживети; и нарочито сви су честитали Академији што је „припремила велико дело“ п била „престоница“, срелпште, покретач слободе мишљења. Један једини гост није узимао учешћа у овом ралосном разговру, и шта више подемехнуо се тихо у дв: три маха нашем раздраганом олушевљењу. То беше Казот.'

моралиста Француских, искрен и велики песимист. Био је за Револуцију: доцније се бунио против њених ужаса, и био за то затворен. Пуштен на слободу, да би избегао поновно затварање, покушао је да се убије из пиштоља и бријачем, и умро је после кратког времена од рана које је себи задао.

ı Moo Казот. (рођен 1720, погинуо на гилотини 1792), писац романа „Заљубљени ђаво“. Припадао је секти „осветљених“, и Ла Харп му је с извесним разлогом могао приписати ово пророштво. — „Оеветљени“, илуминати, били су присталице мистичне и визионарске ФилозоФИје Сен-Мартена и Сведенборга.