Srpski književni glasnik

DM” СРПСКИ КњижеЕВНИ ГлАСНИК.

Јер као што су Леметру критичару књиге биле само повод да изнесе своје компликовано „ја“, тако је. .Геметр драматичар, преневши из критике свој импресионизам у драму, овде на то употребио своје личности. П како је његово „ја“ врло сложено, то су и његове личности врло сложене, врло променљиве и, због тога, каткад нејасне.

Жак од Тиевра, блазиран и доколан милионар, за морен животом, више у души но телом, љубопитљив, ди, летант који ужива у својој отменој тузи, дискретно скрпвеној, тражи штогод да се забави и расеје, тражи циљ животу, како сам каже. И налази једну туберкулозну девојку која чезне за нежношћу. Ова млада девојка, ('пмона по имену, воли љубав и живот, баш оне две ствари које не може имати, јер је једном ногом већ у гробу. Њој је тешко што ће умрети а неће знати шта значи бити вољен, бити жена, бити мајка, што неће знати баш оно за шта је жена створена. Али добри скептик са несталном душом ту је. Из милосрђа и доброте, или пз љубопитетва, малочас видећемо, да би младој девојци пружио радост којој се она не нада, сан за којим чезне а који бојажљиво крије у дубини душе јер држи да је неостварљив, да би јој дао илузију живота жене, илузију љубави, и тим јој улио оно што јој је тако потребно, наду у живот, — он јој каже да је воли, п тражи је за жену. Он то може да уради, јер нема шта да изгуби; потом, он презире себе помало, тако да може оно што му је још остало од себе датп без велике муке, као какву милостињу, као што би старп капут дао. Најзад, после живота који је он водио, он је тако сит жена и онога што оне увек дају, да је дошао дотле да њих треба волети још само као децу; и он допста вели мајци да ће дете њено остати п код њега дете, да ће она носити његово име али да он неће бити њен муж: брак без санкције, ако се тако може рећи.

После одупирања мајчинога здравога разума на овај предлог чудан и оригиналан, неприродан п смешан, 'би-