Srpski književni glasnik

PA) Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Анализа личности која иде покушаће да учини утисак тачнијим п вернијим, и да покаже још, како су личности цртане се ниансама и блиске нама, ни сасвим добре ни сасвим рђаве, јер така раса људи за Леметра не постоји. Сетите се на пример да чак и Симона, она нежна и чџета Симона, има мало у себи себичнога животног инстинкта. болесничког, воли живот баш због тога што га неће дуго уживати. Али да видите редом.

Најпре, Жак, скептичан богаташ с мало врлине а нпмало вере. интелигентан, имао је све што свет жели, што је сан толико људи; рафиниран и танан егоист, „чија је сва амбиција у обожавању свога ја“, јурио је целога живота само за необичним сензацијама; употребио је лвадесет година на то да једе, пије, игра, да се забавља п да воли, али нити се забавпо чим, нити је волео кога; најзад је. осетивши сву некорпеност свога живота, сву досаду и одвратност од њега, зажелео да га промени: али з: то није имао одважности. Тада му је дошла она, опет необична идеја, да узме девојку којој би могао бити отац. П ви сте виделп како нп ту није успео. Дон Жуан који је прикривен у њему лежао, покварио је ово племенито предузеће.

Покрај свих напора које је Јеметр утропшо да начини Жака јасним и обичним, он није успео. Пре свега. није јасно колико у своје милоердно п. чудно дело Жак уноси. пстинекога. милосрђа п. праве доброте, а колико љубонитљивости п дплетантизма, досаде и себичнога задовољетва. што ће својој колекцији необичних случајева долати још. један нов. необичнији него други што су. Потом. п овакав какав Je, Жак се мења; он. почиње улогу из љубонитства, Затим што. је даље игра, он се све више. заборавља, постаје еве више пекрен, тако да је на крају впше п не игра. и, оставља утисак петинске нежности.

Због те неодлучности. пи исодређености Леметрове пмамо у једноме Жаку, у исто време, трп Жака, и то је ono што буни. Прво. Жака џегинескога, правога, какав