Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 7]

је у дну душе, кога нико не познаје, који се сам не познаје, с оним несвесним фондом дилетантизма и радозналоети, који чини оно милосрдно лело из досаде и љубопитетва. Затим. Жака за каквог се он сам држи и какав се представља доктору Доливеу. милосрднога, благога, доброга Кака, који чини оно милосрдно дело из милосрђа. И најзад, трећег Жака. љубавника, заљубљеног, платонеког мужа Сипмонина, Жака Симонина, Мартина, мајкина, који чини оно милосрдно дело из љубави. И како публика осећа у њему сва ова три човека у исто време, то је буни, и отуд је разумљив онај утисак неодређености који он оставља и она резерва којом га она прати.

Потом, Симона, млада и нежна девојка, чиста. тако чиста да платонски брак није преварио ни мало њена очекивања, ни њене жеље. Њој пољубац изгледа највише што брак и љубав могу дати. Затим, лпрљива својом блиском смрћу; болно интересантна рефлексијама и осетљивошћу које су у ње развиле дуге бесане ноћи и усамљеност због болести. Њу боли што у свима очима чита благост и нежност, симпатије, најчистије, без икаквих жеља, из сажаљења; њој је жао што је воле због њене слабости и њене бледоће кад је она желела да је воле због тога што је воле; њу је баш то саучешће и милосрђе целога света опомињало на оно што је она хтела заборавити, на болест, на смрт, тако да су јој људи и нехотице чинили зло хотећи. јој учинити добро; она је осетила око себе ону заверу пуну милосрђа п лажи, да је увере да ће живети, и не верује јој: али се претвара да верује, да својима остави, као једину накнаду за њихове напоре, бар илузију ла су успели. У њој је Леметр више но игде показао своју деликатну осетљивост, осетљивост истинских и простих болова. Ништа меланхоличније него она сцена: вечерњи пејсаж, сутон на пољу и у луши, последње речи Cuмонине. Затим, Марта, здрава девојка, пуна бујног и дивљег