Srpski književni glasnik

76 СРПСКИ КњижеЕВНИ ГЛАСНИК.

овој нашој грешној планети. — Иначе у његовој књизи има уз понеки научни податак, и фантастичних измишљања, има побожних узвика, па да опрости Бог, п покака груба реч, коју би наш закон о штампи лако могао притиснути којим од евојих параграфа. Ова мешавина мучно ma ће много вредити коме читаоцу: простим људма неће се допасти оно местимице еухопарно, а опет несистематично набрајање звезда, а школовани људи неће ваљда тек из Комарчићева романа, учити Астрономију! П онда, зашто се ово зове роман! Од каквог догађаја. овде нема ни помена: све је готово у описпма, KOJI нити су снажни ни поетични, а већ о њиховој верности тешко би се могао човек и увераватп. Него ипак једно је за чуђење: за што дух .Гапласов говори катшто неким сељачким тоном, као ла је сасред Муртенице7 Илп је то ваљда да би га његов пратилац. боље разумео“ Јер, најпосле, п ако је дух, требало би да се добро промпели кад хоће што да каже, те тада не би морао рећи своме сапутнику: „Ево ти једнога. циглога примера из кога ћеш сад увидети, како сп оно мало пре непромишљено — бубиуо !...“ „la ово није нека нарочита милошта .ЛЈапласова духа према своме радозналоме сапутнику 2...

Историска. Педагоика, за учитеље п учитељице основних школа. Написао Петар Деспотовић, управитељ Учитељеке Школе у Алексинцу. Издање Дворске Књижаре Мите Стајића у Београду. 1902, стр. УШ—417. Књига коју је написао Г. Деспотовић, управитељ Учитељске Школе у Алексинцу, пепуњује једну осетну потребу код нас. После Милићевићеве „Петорије Пелагогије“. која је једно одавна изашла а друго прилично некритично израђена, Г. Деспотовић пружа нам једну марљиво израђену књигу. Истина дало би се писцу замерити, да је особито код старијих философа сразмерно опширније пзнео њихове философеке него њихове специјално педагошке теорије, тако исто дају му се пребацити понеки банални изрази (н. пр. добро је посвиратп, па и за појас заденути п т. д.), понека наивна п ако у доброј намери учињена тврђења. (н. пр. Христос је ишао редовно у цркву), али поред свега тога за његову се књигу може рећп да је написана. лако, занимљиво и разумљиво, тако да ће корисно послужити намењеној јој сврси. Треба у исто доба поменути, да су одељци о ерпсеким школама, чију је пестгорију писац нарочито студирао, у овој књизи, намењеној,