Srpski književni glasnik, 01. 05. 1903., str. 56

43

ia ове њезине речи, што мир и благост лију, Бејаху изречене на радост богова свију.

“~ Оваква небеска правда свима. се ерца таче.

Па чак и мали кривац престаде одмах да плаче. EA нежна. Хестија опет дубоко тронута тиме

_ Поврати Ероту стреле у доказ мирења с њиме. : Једино CCA мудре која се свакада tp ди

~ | . . и сад се мислима. хитрим у онај ин вину. o иреуан. оне и вредност п збиљу њи ну.

Ал“ када ускоро затим Бахуесу. богу ијану.

о ком Веја одмах. јер добру беше јој рада.

И поче зборити њојзи: „Ја не знам рећи ти збиља „Шта мисли Афродита и на шта у ствари циља,

„Ал“ ипак савет ти дајем, јер знадеш колко те ценим, rija чистоте брачне, не веруј речима. њеним“

И к'о што дете се тргне и радост мине му летом. а руку принесе ружи и с бодљом сретне се клетом, OPA се Neermja трже на речи злокобне ове.

КИ мир је остави њезин и мисли које јој гове.

5 2 она. промуца, тужно: „Зар могу превару крити

| „и речи онако слатке! Пе. He, To неће бити.“

~ „Богињо“, Палада. рече. „размисли о томе само „Каква. је Афродита, коју сви добро знамо,

„Ila hem we појмити одмах. Зар њено лукаветво није. „Горе од лисеца старог, и веће него у змије 7

И зар би први пут те да она поносна. чела

» да друкче дела)...