Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 635 како овај став т. Миловановићев представља прави галиматијас. Од две супротности једна мора бити тачна, то је стари принцип Логике, принцип чију важност и г. Миловановић признаје (в. стр. 176), али који, као што се види, у његовом мишљењу иначе не игра никакву улогу, што он опет на другом једпом месту директно признаје тврдећи, да „крајња логичност и крајна нелогичност у овоме као и у свима другим случајевима излазе на једно и исто“ (стр. 28). Са човеком који има овако дивно начело уопште се не може ни дискутовати, са таким начелом доиста је „све једно“ и једно све“ и из хаоса у коме су све истине M заблуде измешане никако се не мора ни изићи. А све књиге г. Миловановићеве, па и ова, престављају такав хаос, и само у томе лежи доследност њиховог писца. Али да пређемо на ствар. Он брани дуализам душе и тела (стр. 10) мада на многим другим местима тврди да је то у основи једно и исто. Он је како за биолошки, тако и за физиолошки и „еоцијални“ правац у Исипхологији, и то за сваки на по се и за све скупа. За њега је — да би илустровао ово своје гледиште — „велики мозак главни. физички носилац како људског тако и природног духа и живота“ (етр. 15). Он је противник свих теорија о постанку инетинкта, пошто се „само оно може оснажити, одгајити, ојачати, чега има у организму, друго ништа. То је истина очевидна за свакога“ (стр. 26). Што, кад би ова истина била очевидна, не би могло при томе бити никаквог развића једних органских форми у друге, то предвиђа г. Миловановић. По њему свест постаје кад се инетинкти намноже п изукрштају (етр. 26). Његове назоре о осећајима не врели ни наводити, они су тако конфузни и нетачни. Одељак о асоцијацијама још мање вреди. У одељку о осећању најнаивнији је одељак о естетичним осећањима где писац у дефиницији „лепо је лепо“ види последњу реч Естетике. За њега се, да поменемо куриозума ради, безинтересност естетичких. осећања састоји у њиховој „расплинутости“. Одељак о вољи показује најбоље конфузност пишчеву на пољу Психолдо-