Srpski književni glasnik

ГоспоЂа БовАРИ. 33

Он је у подједнаким размацима одговарао: „Да... да!“ Она му беше завукла руке у косу, и понављала “је детињим гласом, п ако су јој крупне сузе текле низ · образе:

Š — Родолфе! Родолфе!.. Ах! Родолфе, мили мој Родолфе! |

Macom mogoh.

! peue она. Дакле сутра! још само један дан! + | Он устаде да иде; и, као да је овај његов покрет Уа био час њиховог бегетва, Ема наједанпут, сасвим ве- : Ee села, упита: | 0 Јеси ли извадио путне објаве

“+

— Јесам. |

— Ниси ништа заборавио 7 5:

O = Hucaw: ко 3 Знаш поуздано 2 |

— Наравно. да

| — Чекаћеш ме у гостионици код Провансе, је ли“... 45,

у "поднег ке

: Он махчу главом. Ба

| — Онда, до виђења сутра! рече Ема загрливиш га ки и последњи пут. 11750 ма И она оста гледајући за њим. 2

; Он се не осврну. Она потрча за њим, и нагнувши ЈЕ — се над воду, кроз шибље, узвикну: = 0 — До виђења сутра! 2

са Он беше већ с друге стране реке п ишао је брзо OI преко“ поља. У: о После неколико минута, Родолф застаде; и кад њена је бела хаљина мало по мало ишчезе у мраку као какав a -- AyX, њега спопаде тако лупање ерца, да Će HaCHOHH Ha Gi JeAHO дрво да не падне. чује 0 — Баш сал права будала! рече он уз страшну њи ЊУ Али што јест јест, то је била дивна љубазница! „А И наједанпут пзиђе му пред очи Емина“ лелота, са А ~ свима задовољствима ове љубави. У први мах он би об

___TpOHyT, али се одмах за тим расрди на њу.

њ Lil t,

ab, a

“

+ „ а 27 , Уж