Srpski književni glasnik

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХП, БРОЈ 1. — 1 МАЈ, 1904.

НОВИЦА.

Скоро ће п сунце заћи, а Новица Степић још лежи полеђушке и с уживањем гледа у ваздушну пучину над собом. Иза главе му чучи Зељов, око њих, по пространој ливади, преживље велико крдо товних говеда, а око ливаде, на све стране, у недоглед, по родној бачкој равници жуте се већ зрела жита, зелене се кукурузи. Ливада, стока, Зељов и Новица, припадају епахилуку богатог Орбина Р.; она дели спахилук од осталих сеоских имања. Источно одатле, од прилике, на два километра, види се ушорено село, са црквом п високом звонаром, које се беласају као снег у неизмерној прошарици равници. Свуда по далеком зренику назиру се иста така села, са таким црквама, само што гдекоја имају по две, три, четири па чак и пет богомоља, што значи да у њима живе Православни, Унпјати, Католици, Луторп и Јевреји. Јер је Бачка у малом, што п држава којој припада, у великом, право „емјатеније јазиков“.

дељов испитљиво посматраше плиму и ослеку силних младићевих груди. Само кад би ненадно зашуштило море класја, он би се тргао, наћулио уши и зверао око себе. Тога часа, та једра бачка земља и сав њен пород, беху у потпуном складу и осећаху да имају заједничку душу.

Звоно у селу огласи вечерње. Новица се лениво диже, натаче сламни шешир великог обода и ослони се на де-