Srpski književni glasnik

Ри ме -

ba9 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК,

___Č —

белу говедарску тојаку. Бос, у гаћама и кошуљи, са свиралом за широким појасом, голобрад, румен пи обличаст, напомињаше античке кипове којима се поносе мугеји. Да се преруши у девојачко одело, могао би преварити да је девојка; али ко би га из близа и пажљиво посматрао, опазио би, да мекота црта, особито око очију п уста, већ прелази у мушку оштрину, а снажни удови, широке груди и жилави врат, п на први поглед одаваху чврето тело, спремно за сваку борбу у животу. Беше, дакле, лобар производ издашне Бачке, из које се извози сувишак жита и стоке, и која је вековима давала хапебуршкој држави љуте ратнике Новичпна кова, оне гласовите батаљоне, што посејаше кости своје готово по целој Јевропи!... Док је звоно брујало — једини јачи глас у тој тишинп вечерње пдиле — Новица је с осмејком у очима мотрио далеке овршке фрушкогорске планине и вечерњи пожар на западном небу, а с истом љубављу гледаху њега дељов п говеда, а бујно класје, са свих страна, такође е истом љубављу, клањаше им се шуштећи, и заједничка душа свега живога трепераше од милине живовања. Новица звизну и махну тојагом, нашто Зељов залаја

п обзпрући се потече ка ленијп', а товна, сита говеда,

њих преко четрдесет, једно за другим, лагано п достојанствено, као босански бегови кад се разилазе са збора, упутише се за псетом. Новица пзвуче свпралу п, остав на месту, започе свирком да пеказује проста и вечито лепа осећања, која надахњује неисказано различје вечнога живота, неизмерна доброта васеленске душе. Сваки во пролазећи мимо њега, погледаше га милостиво п захвално, погледаше га оним крупним очима, у којима се најверније огледа и радост и сета живота. Краве се изређаше последње, скромније, али не мање дипрнуте. А кад младић за њима ступи на ленију, запоја кроза свпралу радост човечје младости, цупкање ногу у колу, звекет ђердана,

! Ленија, у Бачкој, пут кроз обрађече земље.