Srpski književni glasnik

ДАЉИ КЕ АИНО СТ E. тт9

је на мојој посетници било написано име и презиме ћирилицом и латиницом, једно испод другога, опет је непажљиви и брзоплети чиновник изабрао ћирилицу и из њених писмена саставио на латиници неко рогобатно и неразумљиво име! Наредба је на дозволи строга и строго написана : „Показати дозволу на првим вратима тврђаве а предати при уласку на друга врата!“

Лагано се упутим ка граду лепом шетницом, која носи на себи име „шетница Нуњеса“. Паде ми том приликом на памет Војислављева балада и наседање лепога хидалга Нуњеса (Нунеца), те помиелих да, ако је тај стрпљиви витез икада постојао, морао је бити из Аликанта.

Град лежи на великој стрмини, и мора се обилазити иза његових леђа, остале стране готово су неприступне.

Врућина је била прилично велика кад сам дошао до последњег реда кућа п на највећу узбрдицу у вароши. Све је већ било мртво у томе делу вароши. Последња улица била је циганско насеље, судећи по кућицама саграђеним од најразноврснијих делова, од отпадака од тесаног камена, опека, дасака, платна и развраћених канти од петролеја. Стрмина је бивала све већа, а зградице све мање, док се пут није претворио у неправилне степенице Могло је бити већ десет часова. Врућина. је расла, а пустош је остајала mera. Нигде живе душе. Једино што је било за похвалу ове циганске насеобине, то је велика чистоћа њихових злехудих колебица. Ишао сам лагано и крадљивим кораком, бојећи се да не пробудим кога члана ове циганске колоније; Шпански су Цигани познати са своје насртљивости. За путником се наврзе поворка ових голишавих демона, који моле, траже и отимају милостињу, који кидају пешева са ваших хаљина, те у најбољем случају можете остати без скута и без капута. |

Нестаде, најзад, и последње циганске кодебице, и после кратког узбрдног пешачења дођох п под саме градске вратнице.