Srpski književni glasnik

789 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

кажем у стражари, која је лежала лево од уласка; уђем, j али унутра не беше никога.

Стражара, или боље рећи зграда за стражу била је прилично велика, озидана ломљеним каменом а неолепљена, изнутра исто тако доста рабатна и занемарена. У њој су били једноставни велики кревети, на облик наших старих „трговачких кревета“ по друмеким механама, од неотесаних раетових дасака. По пространим креветима, лежале су разбацане војничке хаљине, а уз зидове без реда су биле наслоњене пушке. Бацим последњи поглед на овај вашар, и упутим се другој капији, која води у праву тврђаву. Закуцам, но и ту не беше никога, покушам да браву отворим и ово ми пође за руком много брже но код прве: јер и брава и врата беху много мања и мање тврда.

Без много напора отворим и ову другу градску капију и уђем у главни део града. Ту не беше ни страже ни стражаре. Около стајаху градски бедеми са опсадним топовима. управљеним на море, у средини велика касарна | са неким омањим зградама и казаматима, а около зграда | и зидова у хладу лежаху раштркано по земљи полунаги или полуобучени војници у најдубљем сну. На овај начин ја сам више од једнога часа господарио тврђавом свете Варваре у Алпканту, коју је чувао најмање један батаљон војске са репетиркама и опсадним топовима.

Овај жалосни немар и непојимање војничке дужности и врлина, изазва у мени хрпу мутних слика из скоре и давне прошлости шпанске. Ови успавани војници изгледаху ми као срамно погинули, што спавају сном горим од саме смрти. Заиста овакав сан гори је од смрти, јер се на мртвог нико не ослања. Држава одржава војску, оружа. је, храни је, плаћа је, а кад јој је она у одеудном тренутку потребна, она спава п непријатељ улази у њену кућу као у своју.

Као прва жалосна слика појави ми се: Маниља; улазак у залив са обе стране чува по један ред утврђења, у пристаништу безбрижно лежи многобројна флота, |

ИДИ,

У ак