Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

С. МАТАВУЉ, На слави.

Трифун Рогић, чиновник Министарства, прави по-

сете о Светом Николи. Као добар Србин, он тај посао савесно врши: био је у тридесет п пет кућа, попио толико исто кава п ракија пи сручпо у себе толпко жита

колико је потребно „да се накљука пет пари ћурака“.

Овда онда. до душе, спопадну га грчеви, али нешто се тек мора отрпети у животу. Иде тако Трифун Рогић са славе на славу, честита, пијуцка и води празне славске разговоре. Ваљда је већ по тридесети пут напоменуо да је време лепше или ружније ,него прошлих година, брижљиво питао сваког домаћина: А јесте ли имали много гостију 7 и прекидао неугодно ћутање обраћајући се домаћици :

— А како сте са млађима 7

— Маните, молим вас! Изедох се жива.

— Баш, Бога ми. Не зна човек шта је горе: е њима или без њих.

Ко зна докле би Трифун тако терао да га не спопадоше грчеви, те се морао вратити кући. Ту затекне познаника Миту Отрова.

— Јесте ли били код господина Опалића 7 пита Отров Трифунову жену Персу.

ПЕРСА. Зашто да к њему идемо, нисмо у познанетву.

Мита. Зато, снаја-Персо, што је господин Риста од данас наш начелник. Кад Трифун ово чује прође га одмах и мука и грчеви. Риста Опалић његов начелник Па то значи да ће он, Трифун, одмах у пензију, и онако га већ неке новине

|

НЕ И