Srpski književni glasnik

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД. 785

нападају. А треба му још само четири годпне па да има пуну пензију. Овако ће изгубити пеких двеста талира.

Мита га теши. Пе треба ствар узимати тако 03биљно. Господин Риста истина не мирише Трифуна, али је човек добра срца и великих потреба. Треба му штогод подмакнути, па је све у реду. Хајде, Трпфуне, брже боље на славу код начелника, удеси ствар, па мирно спавај.

Други чин, на слави код Ристе Опалића. Мита Отров наздравља повоме начелнику и са осталим чиновницима пева облигатио многаја љета. Затим каже Ристи да се Трифун боји пензије и да ће за који час доћи да му учини посету. Може му слободно тражити „на зајам“ хиљаду динара: даће. Долази Трифун и жена му Перса која, онако из далека, „подилази“ г. начелнику причајући како га је баш неки дан сањала, како је Трифун ревностан чиновних, просто се сатре.. Пачелник је врло љубазан, обећава Трифуну класу п орден, задржава га на вечеру, и Трпфун одлазп очаран, чудећи се само што му начелник ништа не помену за зајам. А није знао шта га чека.

Мита Отров напоменуо је начелниковој жени да Трифун има неког рођака Перу, слабоумног и болешљивог младића, али богатог: приход петнаест хиљада дпнара. А начелниковица пма кћер... треба само мало вештине па ће се оних петнаест хиљада, које је досад Трифун грицкао, сручитп у начелников џеп. Начелникова жена, Јованка, саветује ћерку да буде вешта и паметна, па ће лако уловити ту неочекивану прилику.

ЈОВАНКА. ...Додуше има једну ману, много је кратковид. Управо не знам, може бити да га п боле очи!

АНГЕЛИНА. То је споредно! Има ли више од четрдесет година“... „А кажи ми одмах је ди грбав7 ћорав 2 хром“ глух7 мутаву шашав 7 : JOBAHKA. Није најбољег здравља, а иначе нема никакве мане. 1о