Srpski književni glasnik

786 СРпски Књижевни Гласник.

АНГЕЛИНА.

Дакле болестан. — Јао, дакле ту је још опасност да останем млада, богата удовица! Јух, мама, то је премного, зато неће бити петина!

Улази Мита Отров водећи Перу. Операција се отпочне вешто :: опрезно, док најзад не поседају за сто, Пера, наравно, поред г-ђце Ангелине, п завеса пада над овим породичним весељем.

У трећем чину дознајемо да је Пера уловљен п видимо Трифуна Рогића како, најзад последњи пут, добија грчеве. i

Такав је овај комад који је на првој представи имао успеха код публике, а у новинама листом нападнут као несрпски, неприродан и нетачан. Пребацило се г. Матавуљу да не познаје београдско друштво, да су му лпчности просто измишљене, да их пије могао наћи у Београду. Пребацило му се нарочито да је, износећи на позорницу такве карактере, бацио љагу на наше чиновништво, на наше жене, на паше друштво. Крупне речи поводом једне безазлене ствари! Као да писац нема права да у своме делу оцрта какве хоће карактере, наравно под условом да су природни, као да писац који износи рђаве стране једнога друштва самим тим тврди да у томе друштву нема ничег бољег, племенитијег и узвпшенијег! Не могу се допустити такве генерализације. Ево вам Молијеровог комада „Пучанин као властелин“. Ко еме узети господина Журдена за преставника француске буржоазије у седамнаестом веку, п рећи: тадања је буржоазија била, сва листом, лаковерна, ташта и приглупа7 Ко може, према једном племићу у овом комаду, закључити да су сви племићи били непоштени п подлаци7 А како би се преварио човек који би према Гогољевом „Ревпгору“ замислио руско друштво!

Ја сам савршено равнодушан спрам тог „бацања љаге“ на српеко друштво. Непоштених и неваљалих људи има свуда

“ с

де

А А и,

Mix di

O

|| "аи. а AA a kaki