Srpski književni glasnik

a U:

ЊЕ

ПозоРишип ПрРЕГЛЕЛ. 787

у целоме свету и у држа ам, каже песма. Могло их је још више бити у комаду г. Матавуља, па не бих протестовао. Друга је замерка коју имам да учиним овом комаду: ниједна од главнијих личпости пије довољпо опртана, нигде карактер не избија из радње, најважније п најпитересантније стварп дешавају се иза кулпса.

Господин Ррпета Опалић, начелник министарства, прима мито и уцењује људе. Добро. Те особине имају и многи други људи, чија дела ове врсте читам у новинама илп за њих чујем у кавани, не знајући нп какве су побуде биле у тих људи, нити на који начин они врше тај посао. Цео догађај примам као један факт и не тражим ништа више. Алп кад г. Опалић изиђе на позорницу, ја хоћу да видим човека који живи и који ради, хоћу да га познам, да видим чиме се он разликује од многобројних сродних душа. Алп све се то дешава иза кулиса.

Пера, богата прилика, не интересује ме, алп бих хтео да на позорници видим како га Опалићеви лове. У таквој прилици познао бих најбоље п Опалића и његову жену и његову ћерку. Међутим, завеса пада пре него што почне „напад“ на Перу.

Та пеихологија иза кулиса главна је мана овог комада. Због ње изгледа нетачан и неприродан. Гледалац има импресију да се све личности у комаду узајамно 0говарају. И тако је, непотпун и слаб, испао овај комад, од кога књижевни глас г. Матавуља неће ништа добити, али неће ни изгубити. Њега треба сматрати као један песрећан случај у савеспој и поштовања достојној књижевној каријери г. Матавуља.

„=

1. М. РАКИЋ.

\ož