Srpski književni glasnik

Но БИ с А. 643

И ______ ________- —

трескање дојака, цвркут пољубаца, пламенови пожудног погледа...

дељов љутито залаја, стока се растури, диже се облак прашине и зачу се потмуло зврјање точкова. Бесан ђогат, заленушен, упрегнут у двоколицу, иђаше кораком, држећи високо главу, затегнуту уздицама. Тераше риђ, средовечан човек, веома пзражека. јеврејског обличја. Новица се намрачи и тури свиралу за појас. Јеврејин, пушећи игару, зналачким погледом омераше стоку, па узгред, омерп пи Новицу, и, канда, хтеде нешто запитати, алп се предомпели и пусти коња у трке. | Пре десетак година тај господар Моша беше се настанио у селу и с малом главипцом, отворпо крчму и почео трговати свачим, те се данас имањем барабари са старим бачким спахијама. Десет ланаца земље, очинетва Новичина, прешло је већ у руке Мошине. У последње време, сем осталога, Моша врбује бачке пролетарце за Америку.

Мрзела је тога човека сва околина, али сва скупа није ваљда „толико, колико Новица Степаћ“! Он би се увек уздрхтао кад би га срео, а овога пута, тим сусретом паднувши из маштанога раја у грубу јаву, чисто се помами, те стаде млатитп тојагом по земљи. Срећа је што се личинар не заустави и што се не пусти у разговор. Након пола часа, нешто ведрији срете Социју, Мошина агента. Беше то сптан и жустар Мађар, још млад, весељак и пијаница, на махове лукав и добродушан, увек издашан, чудна смеса добра п зла. Име му је било Лајош, а како је у доколици проповедао социјалистичко учење, сељаци га прозваше : Соција. Српски је говорпо прекрасно, чистим бачким акцентом. Соција је имао чудну, необјашњиву слободу са господар-Мошом ; смео је и јавно да се обрепне на њега, а кад би се добро ђЂорнуо, претио је и њему у очи, као и осталим власницима, социјалном револуцијом. Моша, га је не само трпео, него му увек „ишао низ длаку“, а донета је у томе било добро схваћене користи. 41"