Srpski književni glasnik

544 СРпски Књижевни Гласник.

Соција стаде и пружи младићу једном руком плоску, другом дуванску кутију, па започе:

— Еј, лепи пајдашу, зар сеп ти данас говедар 7... А да, ваш је говедар данас био у вароши! Та, дабоме, пили смо заједно, чича, ја и он! Попили смо више од двадесет полића, али ми је после ппво нашкодило! Ђаво ме наведе, да пијем бачко ниво — пфу! Сад сам тп трештен пијан! Видиш ли 2

— Ниси! рече Новица граћајући суд и дуван и гледајући га подругљиво п милостиво, као што чини сељак са пијаним другом.

— КЕ, да нисам! прихвати Соција. Није ни твој чича, ни тговедар! Та видећеш, кад дођеш на салаш !

— Дакле с њима сп пиог

— Него!2 Ко је платпо цех7 Чича! Зашто Зато што има највише новаца. Ко је највише mo? Дабоме, говедар. Ко је најпаметнији7 Чивут Моша, дабоме.

— Е, хвала! Лаку ти ноћ, Соције!

— Стан, момче, имам још две речп! Како се оно српски певаг „Стани мало, стани !“ Имам ти још две речи о твоме чичи! Никад нисам се њим пио до данас, нисам му знао ћуд у пићу! Ала је то разговоран човек, кад му винце удари у лице, « ракпја стане беседити! Иначе, знам да је ћуталица. Дакле, говорио је п о теби. Велп: „Знам да се онај мој загледао у Анку Нецину п она у њега ' Па ја не браним! Ето на јесен, ако хоће, женићу га.“

Новицу обли румен п махну руком а Соција, ухватив га чврсто за рукав, настави:

— А говедар, обешењак, подваљује му, вели му: „дацело, чичо, добићеш процес, п опет ћеш бити газда, као што си и пре био!“ А чича, спромах, добар као дете, вели: „Зацело, добићу га! Мој адвокат каже: зацело! Да не верујем, зар би опет продао два ланца...“

— Шта!) дрекну Новица, блед као смрт... А то ли је!7... Дакле, зато је чича ишао у варош! Је ли то истина, Социјо!

Мађар устукну изненађен.