Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

„Скице ЗА НОВУ ЦРКВУ У Тополи“.

Г. Димитрије Т. Леко, архитекта, написао је п под горњим насловом штампао критику на рад оцењивачког суда, коме је задаћа била да прегледа, оцени и за. награду предложи скице, послате на расппсани стечај за нову цркву у Тополп. У томе евом нашеу Г. Леко тврди, и ако је „стечај пеправап, да је резултат негативан“.

Да ово, своје, у напред, па пречац изречено тврђење докаже, послужио се Г. Леко многим аргументима, којп, или нпсу аутентични, пили нису пеправни, плп су субјективни (што је за оцењпвачки суд веома немеродавно, пначе би му овај, како он мисли, ако не прву оно ма какву награду доделпо). Најзад, што је још најгоре, Г. Леко је овом приликом документовао непознавање п неразумевање значаја старе српске цргвене архитектуре баш у оном смислу у коме она као културна тековина пма да служи за основицу даљем развићу српске црквене па и профане архитектуре у садашњости пи будућности.

Цео наппе иначе има впшше карактер једне козерије него озбиљне, сређене и разложне критике. Можда би п као козерија тај напис могао да послужи расветљавању овог питања, али п у том случају лржим да треба да буде смишљен. Међутим изгледа да је писац више волео да му чланак буде „духовит“ а не смишљен, а сва „луховитост“ свела се, у осталом, на овакве изразе: фурда, голубарник, шерпење, лонци, сулундари, чанчад с бојом п т.д., којима кипти ова критика. Због тога, кад сам је прочитао, тек тада било ми је јасно зашто ми је уредник „Дела“ у почетку марта о. г. неколико дана пре

1 Дим. Леко, Скице за нову цркву у Тополи („Дело“, св. за фебруар о. г. стр. 271 --280).