Srpski književni glasnik

790 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

њака, ма да сам се у оцени поднесених скица са њима у свему сложио.

Овом приликом хоћу засебно да одговорим критичару нарочито с тога, што се он у својој критици поглавито служио наводима из моје расправе „Стара српска прквена архитектура и њен значај“ („С. К. Гласник“, 1903) и мојим приступним предавањем на В. Школи, тежећи да докаже како сам, ваљда заведен члановима оцењивачког суда био недоследан у оцени ових скица, те са њима делио мишљење да скица Г. Лека не добије никакве награде.

Необично ми је жао што сам се са осталим члановима оцењивачког суда сложио у томе да скица Г. Лека не добије никакве награде. Да је тако, вероваће и она Hu сваки читалац кад сазна да сам му, на његову молбу, на расположење ставио све своје снимке п скице старих српских црквених грађевина које су ми моментано биле при руци, и о којима сам му и усмено дао сва потребна обавештења. Вероваће и то да ми је још у толико више жао што знам да је и моју поменуту расправу читао, и да се, као што критика показује потпуно са њоме сложио, јер се у целој критици на њу позива.

Сваки који је моју расправу читао, сложиће се са мном да је циљ њен био да докаже потребу снимања и проучавања. српских црквених старина средњег века као важних културних тековина тога доба. У одељку где се говори о разноликом значају ових изрично је поменуто, да, поред осталога, то снимање и проучавање има да послужи и као освовица развићу нове модерне српске црквене архитектуре „једној врети препорођаја архитектуре, која ће посити више мање српско обележје“ (стр. 302). Мало даље додато је: „јединство у овом развоју сувремене архитектуре са особеним ерпским обележјем показаће страном културном свету да се у српеком народу негује једна грана уметности на основици његове културне тековине из старина, која ће у културној борби