Srpski književni glasnik

Уметнички ПрРЕГЛЕД. 791

са своје стране стати у одбрану српске националне IIHдивидуалности протпв туђег штетног културног утицаја“. На нитање који су тип штетни културни утицаји у погледу архитектуре, еваки би образовани, ма п нестручни, читалац разумео да су то они који су створили оне црквене грађевине што се већ скоро стотину година подижу на српеком земљишту у Србију (а ван Србије још пз раније), грађевине католичко језуитског барок-стила каквих је пуна Мађарска, одакле су се и у нас одомаћиле. Ето то су ти туђи штетни утицаји које треба сузбијати, то су грађевине које се у нас пе смеју више подизати. Но није само то. Треба сузбијати подизање и свих онаквих · црквених грађевина које су се почеле у нас одомаћивати за последњих 25—30 година, грађевине у тако званом „Ханзеновом стилу“, које истина џо свој основи стоје ближе нашој старој црквеној архитектури но оне прве, али које су такође далеко од тога да носе обележје старе српске црквене архитектуре.

Несумњиво је да ce m Г. Леко у свему овом са мном слаже. И кад се он ту са мном слаже, кад уопште даје мојој расправи пуну вредност и у свему се на њу позива, онда мора остати доследан па се са мном сложити и у томе, да ће се „у развоју сувремене архитектуре са особеним српским обележјем показати културном свету "да се у српском народу негује једна грана уметности на основици његове културне тековине из старина“. А кад то усваја, онда настаје питање, да ли је Г. Леко, при изради своје скице, тако и поступио; да ли је при томе остао веран начелу да сувременом црквеном грађевинарству треба дати правац коме као основица имају да служе српске културне тековине из старина 7 Ја сам остао доследан том начелу, и нашао да Г. Леко својом скицом није задовољио постављени захтев, јер она не носи то обележје, те нисам ни могао дати свога гласа за награду његове скице. Из тежње за објективношћу, вољан сам да Г. Леку у овом раду одам признање његовој тежњи за самосталношћу. Г. Леко је покушао да