Srpski književni glasnik

804. Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Било ми је зло.

Па докле ће то тако ићи 7 — питам се свакога тренутка, п не налазим одговора... Али, нашао бих га врло брзо, и врло лако само кад бих хтео према самом себи да будем, једанпут у животу, потпуно искрен; али ја то не могу, нећу. Човек је толико себичан да би хтео очигледну пропаст своју да скрије од себе самога држећи да ће је тим отклонити, или бар одложити. А одговор је врло прост, и врло неповољан: то ће трајати све до смрти.

Само, сад настаје једно питање: када ће се Смрт смиловати да ме ослободи животних мука7 Кад Кад ја то будем хтео, мислио сам све до скора. Али сада сам, чини ми се, почео мењати то мишљење: пре десетак дана извршио сам нешто што се обично, по кривичном законику, назива крађом : узео сам, без питања, из куће једнога свог рођака револвер који, у истој кући, тражим већ скоро две године. Желео сам да се упознам и спријатељим са њим, то јест са смрћу, но од тога доба осећам да сам почео губити храброст и самопоуздање; осећам како ове две мени данас тако потребне ствари сваким даном, сваким тренутком слабе, ишчезавају, чиле. То ме, наравно, љути; сад бих се, чини ми се, убио само зато што се бојим смрти...

17. маја. Данас ми је опет било зло, само много горе него јуче: пао сам... Моја болест, заједно са човечанством, дивовским корацима напредује. Само напред! У напретку је спасе.

21. маја. Зора пуца. Ја лежим у постељи. У кандилу жижак догорева, гаси се. Јесте ли кад год обраћали пажњу кад жижак у кандилу почне догоревати и гасити се Јесте ли чули оно тужно пуцкарање, прштање, пиштање, налик на јаук човека. који се од смрти отимаг На што вас то

# с И ДИ.

ера,

А | i | « % ј