Srpski književni glasnik

806 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

По несрећи, беше још гостију, те ме и то, унеколико, везиваше.

При растанку, замолих је за допуштење да је смем отпратити до куће; мислио сам уз пут казати јој ма што у своју одбрану, јер држим да сам велики грешник пред њом. Не знам шта бих јој то казао, али сам био уверен да би, после тог мог објашњења, ситуација била чистија и — за мене — много тежа.

За пакост, и сестре пођоше с нама. А ја бих на све пристао пре но да оне сазнаду што о мојој љубави.

И тако ми и тај план, као и еви остали, пропаде, разби се.

23. јуна. Кад год је сретнем на улици, мени и ово мало крви што је имам — лекари веле да сам анемичан — пође

„уз брдо“, почне јаче и брже струјати, и нешто ме стане силно гонити к њој. Али свагда се савладам, само је поздравим и мирно прођем.

Ипак, од неког времена осећам да се љубав у мени почела гасити, HB то нагло. А угушпти љубав није мала, ни лака ствар, тим пре што ја то, по потреби службе, чиним већ други пут за ово кратко време свога живота. Него, ко мени стоји добар, да се ова моја љубав према њој није угасила, притајила само зато да доцније, изненада, силније букне7

И због овога, ја сам спреман на све...

зо. јуна.

Вечерас ударих тачку своме „лечењу“ које је трајало пуна два месеца. Шта све нисам узимао као ek?

А резултат“ питаћете ви.

Резултат 7 Исти који и досад.

Право да вам кажем, ја нисам ни мало вере поклањао овоме леку. Можда је то и лудо, али — живот ме је томе научио. Знао сам унапред да никакве користи од тога лека неће бити, али сам на лечење пристао не

: у IT TI а IT A O IL O а

CMA a обрео AA рају RM

mA } 0 MO

2 Yi ди

O S —

2. i Ko MUR :AAO2 WA e A i ДЕ а а Nu

ik. AU o i A a if