Srpski književni glasnik

810 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Мени лакну на души, не због женидбе, него што ме моја болест неће напустити бар још за четрдесет дана; било би дивљачки не допустити јој ни да се како треба, честито не поздрави са мном...

Осећам да лек има дејства: данас ми је два пута било зло...

4. августа.

· Јутрос, рано, било ми је зло, и то у сну. Умало се

нисам угушио. То је учинило те сам се одлучио да још данас идем кући, у Београд. Мирнији ћу бити ако код куће умрем; одавде би тешко било преносити ме.

Београд, 9. августа.

Шетао сам вечерас мало, крај куће. Сретох њу. И ако је сретам често, опет сам вечерас, видећи њу, осетио нешто што се лако не да описати. У једно исто доба и лакнуло ми је, и осетио сам како ми се на душу наваљује неки велики терет. Ја то, као и еве остало, тумачим на свој начин: срцу је лакнуло када је близу себе осетило њу ; разуму је било тешко кад је опазио провалију која нас дели.

Моја љубав према мојој болести као да се почела

гасити. Сада сам потпуно равнодушан према свему, и према њој.

15. августа.

Данас је петек, и то млади петак, а мени се ништа није догодило: био сам челога дана миран.

Збиља, разумете ли ме7 Нег

Обично о младини моја болест ме походи. И то је за ме важило као правило. Данас је прегрешила, прекорачила то правило. Шта ли ће то да му значи7 Да ме није заборавила 2... |

А да нисам ја на њу заборавио“г Заиста, ја данас на њу ни једанпут нисам помислио, Чини ми се да по-

=.

SUR VAN

а

АЕ | ши и ik ia ks |

„ika Ok Nik 0