Srpski književni glasnik

Из Једног ДНЕВНИКА. 811

стајем немарним према њој, према свему, и према себи самом. Ништа ме више не гони да пишем Дневник, који почиње за ме губити сваку драж...

Још је остало двадесет и седам дана.

Шта ли ће после њих наступити 7 Живот или Смрт

Мени је потпуно свеједно...

(Свршиће се.) М. Н.

ГОСПОЂА БОВАРИ. (Kpaj.) XI.

Сутрадан, Шарл врати Берту кући. Она одмах упита где је мама. Одговорише јој да мама није код куће, да ће јој донети пграчака. Берта је помену више пута ; напослетку је заборави. Веселост овога детета жалостила је Боварија, и он је морао да подноси још п несносне утехе апотекарове.

Новчана питања дођоше убрзо опет на ред, пошто је Г. Лере поново почео подбадати свога пријатеља Бенсара, и Шарл узе на себе обвезе за претеране суме; јер он нипошто не хтеде пристати да се прода ма и најмањи предмет који је њој припадао. Његова се мати страшно једила. Он се наљути још више. Беше се сасвим променио. Она оде из куће.

Тада сваки покуша да се користи. Госпођица Ламперер захтевала је да јој се плате часови за шест месеца, мада Ема никад ни један није имала (и поред оног исплаћеног рачуна који је она показала Боварију: то је J био договор између њих две; књижар је захтевао прет-

плату за три године; госпођа Роле захтевала је да јој | се плати што је носпла једно двадесет писама; и, како је Шарл замолио за објашњења, она је била толико пажљива да му одговори: — Ништа вам не знам! то је било по њеним пословима.