Srpski književni glasnik

а и

UNO S ba ĆU

FPocnomsA BoBAPB. 815

једно псето прегажено, ни једна шупа запаљена, ни једна жена истучена, а да он то није одмах изнео на јавност, вечито руковођен љубављу према напретку и мржњом према свештеницима. Он је чинио поређења између школа основних и школа поповеских, на штету ових последњих, подсећао је на Вартоломејску ноћ поводом једног кредита од сто динара који је одобрен цркви, износпо је злоупотребе, пуштао стреле. То је био његов израз. Хоме је рушио; постајао је опасан.

Међутим границе новинарства биле су за њега сувише уске, п он убрзо осети потребу да напише једну књигу, једно дело! Он састави Општу статистику јонвилскога среза, с климатолошким посматрањима, MH статпетика га одведе философији. Поче се бавити великим питањима: друштвеним проблемом, моралним васпитањем сиромашних редова, вештачким умножавањем риба, каучуком, жељезницом, и т. д. Напослетку се поче стидети што је обичан грађанин. Нагињао је уметничком животу, пушио! Купио је две мале статуе у Помпадурином стилу, да украси своју салу.

Међутим, апотеку није напуштао; напротив! извештавао се о свима проналасцима; пратио је велики напредак чоколаде. Он је први донео у округ Доње-Сене шо-ку M деваленцију. Постао је одушевљени поборник хидро-електричних ланаца Пулвермахерових; један је и сам носио; и, у вече, кад би скинуо свој фланелски прсник, госпођа Хоме није могла да се надиви златној спирали под којом јој се муж губио; она је осећала удвојену љубав према том човеку који је био сав у лан-

дима као какав Скит, а диван као какав Маг.

Њему су падале на ум лепе мисли односно Еминог гроба. Најпре је предложио сломљен стуб са застором, затим пирамиду, па онда Вестин храм, неку врету ротунде... или „гомилу рушевина“. И, у свима својим плановима, Хоме није ни за тренутак одустајао од жалосне

"врбе, коју је сматрао као обавезно знамење жалости.

Он и Шарл отпутоваше заједно у Руан, да виде