Srpski književni glasnik

216 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

надгробне споменике код једног каменоресца, — у друштву с једним сликаром, неким Вофриларом, који је био Бридуов пријатељ и који је целим путем збијао шалу. Напослетку, пошто је прегледао једно стотину цртежа, затражио предрачун и отишао у Руан још једанпут, Шарл се реши за маузолеум, који ће с оба главна лица имати „анђела се угашеном буктињом у руци“.

Што се тиче натписа, Хомеу се ништа није учинило тако лепо kao: Sta vlator, HI на томе се зауставио; он је дуго и дуго лупао главу, понављао непрестано:

Sta утабог... Напослетку нађе: ашађЏет сопјигет сајсав!

што би усвојено.

Но чудновато, Бовари је почео Ему заборављати, и ако је непрестано мислио о њој; он је падао у очајање, осећајући како му се њена слика губи из памети, поред свег његовог усиљавања да је задржи. Међутим он је њу сањао сваку ноћ, и сан је био увек исти: прилазио јој је; али кад је хтео да је притисне на груди, она се распадала у његовом загрљају.

Он је недељу дана улазио у цркву свако вече. Г. Бурнизијан му је шта више учинио две три походе, али га је после напустио. У осталом, свештеник је прелазио у нетрпљивост, у фанатизам, говорио је Хоме; он је грмео против духа савремености, и редовно сваких петнаест дана причао је, у својим предикама, о самртној борби Волтеровој који је, као што је познато, умро једући свој измет.

И ако је живео врло штедљиво, Бовари није могао никако да отплаћује своје старе дугове. Лере не пристаде да обнови ни једну меницу. Попис је био на прагу. Он се тада обрати својој матери, која му допусти да стави интабулацију на њено имање, пошто је сву кривицу свалила на Ему. У накнаду за ову жртву, она затражи један шал који је заостао иза пљачке Фелиситине. Шарл јој га не даде, и они се завадише.

Она учини прве кораке за измирење, предложивши

му да узме к себи дете, да би јој било лакше у кући.