Srpski književni glasnik

ЕУ ОЛИ

18 СОРпски Књижевни ГЛАСНИК.

шетао око овог ордена, скрштених руку, премишљајући о глупости владе пи о незахвалности људи.

Из поштовања, или из неког чулног уживања са кога је споро приступао својим истраживањима, Шарл не беше још отворио тајну фијоку од. палисандровог стола, којим се Ема обично служила. Једнога дана, напослетку, он седе за тај сто, обрну кључ и гурну перо. Сва Леонова писма налазила су се ту. Сад више није могао сумњати. Он их прочита до последњега, претресе све кутове, све ормане, све фијоке, загледа иза зидова, јецајући, урлајући, као изван себе, као луд. Он нађе једну кутију и разби је ногом. Родолфова слика указа му се пред очима, у гомили испретураних љубавних писама.

Људи се зачудише његовој клонулости. Он није више излазио, није никога примао, чак није хтео ни да обилази своје болеснике. Тада се поче говорити да се затвара да пије. u

По који пут међутим, по неки љубопитљивац нагао би се преко баштенске ограде, и зачуђен спазио би овога човека у дугој бради, у прљаву оделу, дивљачна лица, како хода по башти и гласно плаче. | |

У вече, лети, он би повео са собом своју малу кћер п одвео је на гробље, одакле се враћао кад падче ноћ, кад нигде у селу нема светлости сем код Бинеа.

Међутим сласт његовог бола беше непотпуна, јер око њега није било никога који би је осећао; и он је одлазио госпођи Лефрансоа да би могао говорити о њој. Али га је крчмарица слушала једним увом, јер ни њој није било лако: Г. Лере беше набавио кола за вожњу између Јонвила и Руана, а Хивер, који је био на гласу са своје умешности око разних набавака, захтеваше повишицу плате, претећи да ће стати у службу „код конкуренпције“. |

Једнога дана кад је отишао био у Аргеј, на пијацу, да прода коња, — последњи извор, — он се срете с Ро-

•

долфом.

а А је ба ДЕ рај рад,

a и и „ бије ЕРИ ih еф на аб ај

——

И И и У а