Srpski književni glasnik

824

Тако и у час радости и сласти Осећам где ме као крилом треје. Ни теби, драга, ја не могу касти Колика срећа с њега на ме веје,

Јер више тебе волим тога створа, Ком не знам лика, имена, ни гласа Ко сен ми стиже са незнаних гора, Ha тајни шумор далеких таласа.

Светислав СТЕФАНОВИЋ.