Srpski književni glasnik

| i |

=

ww И а и

СРПСКА ДЕПУТАЦИЈА У ЦАРИГРАДУ 1827 ГОДИНЕ.

Пошто је потписана. Акерманска Конвенција, давно наименовани руски посланик на Порти, Александар Ивановић Рибопјер, пошао је у Цариград да у појединостима уреди руско-турске односе. Рибопјер је био и јелан од потписника конвеплције, и пошао је за Цариград преко Јаша и Букурешта, да би се боље упознао са стањем Молдавије и Влашке, из којих је најзад турска војска изашла.

Пролазећи кроз Букурешт Рибопјер је изјавио агенту кнеза Мулоша, Димитрију Мустакову, да ће чим приспе у Цариград предузети српске послове.

Међутим одушевљење, које је у Србији изазвала Акерманска Конвенција, била је ускоро ослабљено очевидним нерасположењем и злом вољом Портином. И ако се султан тим актом свечано обвезао да српске послове што пре сврши, а најдаље у року од осамнаест месеци, и у договору са депутатима српскога народа, ипак и после читава четири месеца, он није саопштио кнезу ту своју обавезу, нити је тражио депутате са којима би Порта ушла у преговоре. Кнез Милош, осећајући важност ове форме, обрати се Рибопјеру, да поради на Порти, да или она сама затражи да Срби пошљу депутацију или да је он, Рибопјер, позове. Међу тим кнез је већ био отправио у Цариград Михаила Теодоровића Германа, који ће служити као посредник између депутације и рускога. посланства. за време преговора.

Ну наскоро кнез Милош промени своје мишљење. Да се не би губило време, он, и недочекавши формалан позив од стране Портине, опреми депутацију у Цариграл. чији су чланови били одређени још о скупштини на којој је прочитана. Акерманска. Конвенција.