Srpski književni glasnik

526 Српски Књижевни ГлаАсСНИК.

Лазар Теодоровић, дугогодишњи секретар и повереник кнежев, био је председник депутације; Илија Марковић и Атанаско Михаиловић саветници депутације; Марко Георгијевић, кнез Београдског Суда, као добар познавалац грчког језика, био је постављен за секретара u драгомана њеног. Најзад њима је био придодат Јован Антић, као писар и „хазнадар“. Он није управо припадао депутацији, њему је било стављено у задатак да води „домостројитељство депутацијалног конака, јела и пића и прочи потреба, нужни к дочекивању гостију, који би долазили депутацији на посешченије“.

Пре него што је отправио депутате у Цариград, кнез им је издао сем пуномоћија још и упутства за тачке о којима ће се водити преговори. У главноме њихова упутства сводила су се на захтеве, које је српски народ изложио Порти 1820 године“. {

1 Као што је познато осмом тачком Букурешког Утовора, Порта се обвезала да Србима подари извесне привилегије, које ће уредити у договору са српским народом. 1813 она је безобзирно погазила своје обавезе; од 1815-—1821 пак, радила је свима средствима да се опрости те обавезе, и сва енергична наваљивања рускога посланика у Цариграду, барона Строганова, да Порта испуни своју реч остала су безуспешна. Да би се опростила рускога заузимања у корист Срба, Порта пошље у августу 1320 као комесара Мехмед-Есад-ефендију са ферманом којим је Србима давала незнатне олакшице. Међутим кнез Милош одбије тај ферман, и затражи да се народу даду опширне правице, које Срби тада изложе комесару у девет тачака, и на које су имали право према Букурешком Миру. Садржину тих српских захтева ивградио је барон Строганов у договору са кнезом Милошем. Пошто су Срби одбили да приме послати ферман, они пошљу по4 8 септ. 1820 своје захтеве у девет тачака у Цариград, а затим и депутацију, коју Порта прими, на наваљивање Строгановљево, да са њима преговара о привилегијама у смислу осме тачке Букурешког Мира. Најважније су тачке: 1, слобода богослужења; 2. наследно кнежевско достојанство у породици Милоша Обреновића; 3. границе Карађорђеве Србије, и 4. слободна унутрашња управа. Тек што су преговори по овим гачкама отпочели, букне грчки устанак, и Порта притвори депутате, хотећи да их има као таоце за мир у Србији. Депутати су пуштени из затвора тек априла 1826 године, на ин“

NK. Me

% a А Ари

MA. AI ika A Rd.

Ања ши

" 4 | WA hi at