Srpski književni glasnik

Еше

838 СРпски Књижевни ГЛАСНОЕ.

на француски. Бајрон, коме је дело Нодјеа било познато, никако се није умешао у те полемике, које су у један мах биле врло страсне. Затим, тврдило се да је Нодје поробио и швајцарскога приповедача Хајнриха Чокеа који је такође скоро био преведен на француски онога истога Чокеа, који је у- једно време код нас, са Коцебуом, био најпопуларнији западни писац.

Бранећи оригиналност свога дела, Нодје је, у једном познијем предговору, тврдио да је његов Јован Збогар одиста постојао, да за њега зна цела Истра, Хрватска и Далмација, чак и деца на тршћанском заливу. Податке о њему дао му је „честити Г. Релизић“ (Кершшцећ), судски писар у .Бубљани. Суд који је судио далматинском одметнику Збогару био је састављен из председника Г. грофа Спалатина, судија Г. Г. од Купферштајна пи де ЖКискелона, п државнога тужиоца Г. Деклоа. Сам Нодје присуствовао је томе суђењу, и зачудило га је смело и презриво држање оптуженога. Шта више, и разговарао са њиме, нашао у њему једнога вишега човека, образована, који је знао и талијански, и немачки, и француски, и модерни грчки, и већину словенских језика. Питање је само да ли све то одговара истини, да и то није један плод живе маште Нодјеа, за коју је Мериме казао да је јака као у човека који је узео оппиума. Нодје није човек коме се

може на голу реч веровати. Његова фантастична при- ·

чања о стварима из последњих година Револуције п о републиканско-легитимистичним заверама противу Наполеона нису у стању да улију веру у аутентичност далматинекога. Карла Мора.

У ствари, Јован Збогар је фикција једнога романтичнога песника, пзраз и личност тога немирнога и дубоко незадовољнога доба. Од Гетеова Вертера — којега је Нодје 18053 подражавао у Салцбуршком сликару, — и Шатобрианова Ренеа, ушао је у књижевност тип мелан-

холична, мрачна, несрећна човека коме је живот тесан

и који пати од светскога бола. То је духовна породица Шилерова Карла Мора, свих јунака Бајронових, Јакопа

А Ен —— А и ла Зи