Srpski književni glasnik

#39

ФРАНЦУСКИ РОМАНТИЧАРИ И СРпПскАа ПокзијаА.

Ортиса Уга Фоскола, Антонија Алексанлра Диме, Ернанија Виктора Ига, Стела Алфреда де Вињија, Валентина Жорж Сандове. Све су то људи хипертрофиранога Ја, побуњене, осетљиве и племените јединке противу лажи и грубости једнога неприроднога и изопаченога друштва, охоли одметници који су објавили рат свима законима, побуњени анђели, узвишени хајдуци! Тај фатални човек је једно опште место целе светске романтичне књижевности, израз општега стања тих егзалтованих духова, он се находи чак и у нас, у новелама Богобоја Атанацковића. Нодје није морао ићи до подражавања Бајрона и Чокеа, па да створи тип свога „Граха из Спљета“.

Његов јунак, Јован Збогар, од једне је славне и велике илемићске породице из Спљета, која води порекло од албанских кнежева. Врло млад, без родитеља, заштитника и правих пријатеља, етупио је у службу Турака, где је дошао до великог војничког гласа. Када се вратио у домовину, нашао се усамљен, искључен, безмерно неесрећан, туђ свем томе животу и свим тим људима. Распињан великим страстима и научен на буран живот, он се осећао као оковани Прометеј у тој млакој и трулој средини где лаж и неправда царују. Људека беда и неправда раздиру његову енергичну душу, и његов јак дух неће да се поклони лажним идолима пред којима су сви у блату п прашини. Он бежи од мреких људи, по планинама Крањ'ске, по шумама Хрватске, по дивљим и пустим обалама Далмације, mo Црној Гори, „граници два света“, тражећи спокојства, слободе, ваздуха.

Шарл Нодје није у њему представио само једну страсну и импулсивно незадовољну природу; он га је начинио и неком врстом анархистичнога филозофа. Нодје, миран библиофил, библиограф и библиотекар, под утиском неизгладивих успомена своје прве младости, тешећи се да пролетери не читају романе, пустио је сав мах духу побуне који је тињао у његовој души и аспирацијама ка пуној апсолутној правди. Јован Збогар држи да друштво квари човека, да зло почиње од дана када су