Srpski književni glasnik

840 Српски Књижевни ГдАСНИК.

се људи удружили, да само покварени народи имају владе. „Када бих имао на расположењу друштвени уговор, вели овај ученик Жан-Жака Русоа, ја га не бих мењао: ја бих. та подерао“. Хришћанство му изгледа као вера робова коју су основали галилејски просјаци, закон исто тако гнусан као и злочин, п судија није бољи но зликовац. После Бриеоа а пре Прудона, он тврди да је својина крађа, закон насиље, Бог зло. „Богат краде спромаха, и милостиња је само делимично враћање“. Идеал је, ма силом, вратити све свима. Слободан човек је као лав и орао: усамљен, смео, на све готов. „Ти сп господар мога новца, вели он богатоме, ја сам господар твога живота. Ни једно ни друго не припада ни мени ни теби. Врати ми га, и ја те остављам на миру“. E

Са таквим идејама, он постаје хајдук, да у пуној слободи, ван закона и против закона, брани и свети слабе и угнетене, да буде бич правде на земљи. Око 1808 године, његова чета, која се зове „Браћа општега добра“, пустоши Истру, убиствима, паљевинима и пљачком, свети погажену правду и шпри опште добро. По попаљеним селима круже чудне приче о неустрашипвом и тајанетвеном харамбаши : неки веле да је он обичан сељак из Истре или Хрватске, као п највећи део пустолова око њега, народ држи да је унук славнога хајдука Сочивице, а образовани људи да је потомак Скендер-Бега.

Он је још млад, нема му више од двадесет и шест година, нежан и снажан у исти мах, тужна и оштра погледа, са срцем пуним мржње али и отвореним за лепте осећање. Љубав је планула у тој страсној природи за једну младу девојку, из једне племените изгнаничке породице француске, Антонију, чежњиву, меланхоличну, деликатну, болну и мистичну, као што је био идеал младе девојке у доба Рестаурације. Збогар је из далека прати, лебди као арханђео над њоме и штити је од свакога зла, али она не зна за кобну и очајну страст човека. чије је име испуњава страхом.

Сусрешће се у Млецима. Збогар се тамо зове Ло-