Srpski književni glasnik

ФрРАНЦУСКИ РОмМАНТИЧАРИ И СРПСКА ПОокдзијА. 841

тарио, тајанствен и тужан млад илемић, богат, отмен, дарежљив као какав кнез, пријатељ уметпости, бранич спротних и угнетених људи. Он чини велике услуге влади која има пуно обзира према њему; народ га обожава, и био би у стању да се побуни на миг његова ока. Пико не зна ни одакле долази ни куда одлази. Чудне и језиве приче шире за њиме, помиње се нека мутна историја о једној младој племенптој девојци коју је волео и која је једнога дана мртва пађена на пустој обали морској. Са његових бледих MH презривих усана секлизну каткада речи страховитога богохулења, и превратничке горчине.

Требало је неколико сусрета, па да се у срцу нежне п мистичне Антопије развије љубав за тога тајанственог џ несрећног витеза. Њена породица готова. је да је даде томе непознатом али богатом племићу, када Лотарија. одједном нестаје. Он не сме да веже свој живот који сваки дан висп о копцу са животом те лепе девојке која и не сумња какав је ужасан његов занат и како су крвави цекини“ које он дарежљиво сипа по Млецима. Али, случај, тај велики пријатељ свих заљубљених, опет ће их саставити и сјединити, на прагу смрти, у последњем и трагичном пољупцу вечитога растанка. Када се Антонија враћала са сестром, хајдуци их пресретну, сестру убију, а Антонију однесу у разбојничко гнездо, замак Дујно. Пошто се једва дигла из болести, она проведе два месеца међу разбојницима, сазна ко је Лотарио, преда му се у последњем тренутку, када је француска војска ушла. у замак. Међу заробљеним разбојницима. је M 200 гар. Антонија, скрхана, иде у манастир, умире од бола, а Јован Збогар на гилотину у Мантови, мрачан, нем и несрећан као што је био целога свога живота.

Једна од главних особина романтичне књижевности, оно што ће се иред 1830 звати. локална боја, код Нодјеа је још слабо развијена. Каткада, по која илирска реч: Бога, guzla, pismć, по нека појединост позајмљена. из Фортиса. Нодје је у опште мало знао живот који је хтео описати, и за њега је личност јунака била много важнија