Srpski književni glasnik

849 Cruckn KMIGKEBHHM ГЛАСНИК.

од средине у којој се овај креће. Колико мало одговара стварности онај његов слепи морлачки гуслар који пева белу Далмације, горчину изгнаничкога леба, лепоте Макареке и Корчуле, са слушаоцима који ридају слушајући његову тужбалицу („јер у нежном ип окретном саставу Истранаца, све симпатије постају личне емоције, а сва осећања. страсти“), то у толикој мери да љубе и зубима гризу песак!

Као и у првом своме чланку о Словенској Књижевности, Шарл Нодје и овде речито прича утисак који оставља морлачка песма постиљона, наводи једну, очевидно личну, успомену: „То је наизменично п брзо подражавање шумова, узвика, жуборење валова, звиждање буре, тумбалице усамљених шума пред буром, када све у природи зајеца, и сама скрхана грана. То је глас који као да је под сводом, или под облацима, у небесима, са неким чаром којега немају људске мелодије. То није ваздушаста, чиста и тиха музика анђела која умирује душе ; она потреса срце, изазива бурне успомене, страсна осећања, немире и жаљења, благи пи ужасни акорди морских б0жанстава која на пучини навлаче бродове на опасне стене. Странац живе маште, који је седео на обали далматинекој и чуо само једном како млада девојка морлачка пева своју вечерњу песму и пушта ветровима своје акценте које никаква уметност не може научити, које никаква реч не може описати, могао је разумети чудесност сирена у Одисеји и са осмејком извинити Улисову самообману“. У.

Најважније дело којим су наша поезија и наши крајеви ушли у француску романтичну књижевност била. је једна збирка новела и словенских песама Шарла Нодјеа, које је изашла 1821 под насловом Смара (Утагта))', дело које

1 Smarra ou les Dečemons de la nuit. Songes roman-

tiques traduits de leselavon du Comte Maxime Odin par Ch. Nodier Paris. 1821, :