Srpski književni glasnik

ФрРАНПУСКИ РОМАНТИЧАРИ И СРПСКА ПОЕЗИЈА. 843 С иначе није имало никаква успеха у књижари, тако ла га

је издавач Понтје на килу продавао.

Нодје се у предговору представља као прост преводилан овога „чудноватог дела“, које је недавно изишло на илирском, и чији је писац један дубровачки племић, писац више дела писте врете, под псевдонимом: гроф Максим Оден. Дело је преводиоцу дошло до руке прија-

к о тељеким посредством витеза Феодоровића Албинониа (М. | је сћеуаћег Еедогоутећ. АШшпоп), и превод је само немо: han mokymaj, ane foible ćopie, OBOTh јединственога : дела, чији је састав готов никакав, али где је машта певероватно јака п стил ретке смелости.

| Са малим изузетком, цела је Смара једна мистифи| кација. Ваља знати да је под утицајем Макферсона и :: Чатертона тада у Француској владала мода миетифика| | ција. „Од извеснога времена, писао је Гете 1827, поводом e Jycaaa Проспера Мерпмеа, Французи су почели са укусом

и бујношћу изучавати разне стране песничке радове, удељујући им нека права у царетву лепога. Исто тако од краткога времена онп се служе страним облицима за своја дела. Данас, ми присуствујемо најчудноватијој новини: у њиховим делима они узимају образину страних књижевности п у својим претпостављеним делима забављају се да се духовито и пријатно нашале са нама“'. У главноме, такав је овде случај са Шарлом Нодјеом. Максим Оден није никада ни постојао, то је био само један псевдоним Нодјеа којим се послужио и 1832 у својим Успоменама из младости“, витез Федоровић Албинони је исто тако истинити колико и „Филаделфи“, са којима је Подје хтео да обори Наполеона, и ови „романтични

ин

А аи

fi a S O у ја

снови“ су дело његове распаљене маште. Утатта треба да буде илирска реч мора, зао дух

”

|

1 QOonversations de Goethe, pendant les derničres annčes ђе. де ва ује. 1822—1832. Hecuellies par Đekermann, traduites par Emile Dea lesort. Paris. 1963. T. II, p. 396.

2žSouvenirs de Jeunesse, extraits de Memoires de Maxime Odin Paris. 1839.