Srpski književni glasnik

844 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

који мучи и дави људе за време енова, болест којој су, како вели Нодје, словенски народи веома подложни. Још у првом његовом чланку, Илирија му се причинила у чудноватој светлости, као замађијан свет вампира пи вештица. Он је тамо и сувише причао о злим људима који отварају гробове, откопавају мртве, сишу крв новорођене деце, о вампирима поднадулих и крвавих усана који лутају по гробљу огрнути својим покровима на којима се одбија месечина, о вештицама које, као у Магбету, играју три по три, привлаче буру и град, ваде живим људима срце из недара п прже га на углевљу. Нарочито, вели он, мора је ужасно распрострањена : ретка је мојлачка породица која не патп од тих ноћних сабласти. Чудновато је, наставља Нодје, како је Провиђење, на два краја Алпа, поставило два најсупротнија недостатка човекова: у Далмацији, манитост претеране и запаљене

маште, у Савоји и Валеу готово потпуно одсуство опа-

mama која разликују човека од животиње: Арпел и Калибан. Нодје је у Смари хтео да опише снове као роман стварнога живота, да са редом п логиком стави на хартију сптуације којих се човек једва сећа када се пробуди, али који се ипак потпуно не растурају и који утичу

на узбуђену машту пробуђена човека. Он је држао да

су снови у толико јачи, у колико човеком више влада машта, то јест стање особено примитивним људима. У

писању Смаре, он је био под јаким утицајем Хофмана,

а нарочито Апулеја, којега је он ценио као „једнога од најромантичнијих писаца старога доба“, у толикој мери да је своје дело доцније назвао „фикције Апулеја невешто намприсане ружама Анакреновим“. Поред тога, ту су била сећања пз читања. Шекспира, Дантеа и Милтона.

Као у Апулејовом Златном Магарцу, п овде се радња дешава у Грчкој, и прича тешке ноћне часове младога Луција. У ноћи, када природа зажубори у самоме човеку, отварају се нови сватови, јављају се нова створења великога. Духа. Шуште крила силфа, и тајанствене сабла-

e.

Fe", Lik

ја