Srpski književni glasnik

854 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

управо и живи од палме и њенога плода: урме и палмових гранчица, као многе вароши на ивицама Сахаре. Сам Елче лежи на ивици једне пресушене реке, која је за собом оставила широку урвину налик на североафричке суве реке — баеи — које само за време бујице имају нешто воде. Највећи део године, корито ове суве реке служи у место друма. Палмова шума додирује саму варош, која и иначе по својим грађевинама са пљоштим или полулоптастим крововима има потпуно марокански карактер.

Зачудило ме је да међу палмама има приличан број и кривих и то прилично исекривљених, тако да пословица „прав као палма“ не би овде имала емписла. Има и правих палма, и које су косо израсла.

Уопште се мисли да палме не захтевају никаквог реда, и да треба само узабрати плод, урму, или јоште боље, чекати док сазрео не падне сам у уста. Палме, међутим, захтевају наводњавање. Арапска пословица вели за палму да „ноге држи у води а главу у сунцу“. Наводњавање је врло тежак посао, а п воде у овом жарком пределу нема у довољној количини. Што је пак најглавније, палма је двородна биљка, мушке и женске палме расту засебно и треба их вештачки оплодати. А то је исто тако заметан посао: ваља се попети на високу палму, скидати прашнике са мужака и са њиме потпрашити урмоносно дрвеће.

Сем варошице Елче, која броји близу осамдесет хиљада. палмових дрвета, има и варошица Орипуела своју палмову дубраву; поред њих броје се у околини јоште пет до шест села, која поглавито живе од приноса са палмовог дрвећа.

Између ових села која производе урме и њихових „другова“ афричких има само та разлика, што африканцима служи урма скоро као искључива храна, а у Шпанији је урма посластица. Сељаци из околине Аликанта хране се пшеничним и кукурузним хлебом, а поред тога и једном вретом граха који се зове „гарбанцо“. Ово ва-