Srpski književni glasnik

А ИЕ ТА НОТЕ. 955

риво по своме изгледу и укусу чини средину између грашка. и боба, а укус му је прилично сувопаран и бљутав; при свем том, гарбанцо је поглавита храна шпанскога сељака, а по готову исто тако и сиромашнијих варошана.

И ако је Аликанте у летње 'доба и дању мртав, опет не треба читалац да из тога изведе закључак да је то мртва варош. Напротив, пуно ствари говоре о животној снази и активности ове вароши.

Мрнарска, цртачка, виша грађанска школа, 1030риште, лепа општинска зграда, врло лепо дневно тржиште под кровом, а најпосле његова велика извозна трговина, чине да Аликанте не личи увек на афричку варош, но на живахно јужно пристаниште у позну јесен а нарочито зиму. Извозна трговина његова превазилази често

и извозну вредност целе Србије, а њу сачињава поглавито мркоцрвено обојено аликантеко вино — ушо Ооо |: — како се у трговини назива.

, Зими је Аликанте уточиште многим болесницима из

Шпаније а нешто и са стране. Његова је зимња клима | налик на климу у Ници или у Јужној Италији. Лето је ; у њему паклено; зими је као у рају.

Али опет не могу никоме да саветујем да иде у Аликанте зими, и да ужива у његовој рајској клими. Такву климу имамо често и ми у месецу мају или септембру и није нам непозната, видели бисмо и осећали оно што емо хиљаду пута видели MH осетили код своје куће, у већем миру и може бити у већем расположењу.

Само је паклена клима југа, а нарочито ове најтоплије грудве земље у Европи занимљива. Нигде на другом месту не можемо да видимо широку и бескрајну сољну пустињу, са бујним оазама засутим витком палмом, оранжама и гранатском јабуком; не можемо да видимо реке без воде, бескрајне пољане без траве, шуме без дрвета, траву без зеленила, и поврх свега треперење и дрхтање врелога сунца у хиљаду ускомешаних сјајних