Srpski književni glasnik

Ре от,

Књижевни ПРЕГЛЕД. 857

Ми бисмо тако имали један добро документован рад, али безличан и сух. Мило се није хтео задовољити тиме. Он је желео да свом теоријском знању дода лична опажања, утиске живота. У том циљу отишао је у земљу где је колевка социјалне демократије и сишао у њен народ. Он је, као што каже у предговору своје књиге, живео у Лајпцигу међ радницима, походио заједно се њима њихове локале, пратио их на зборове, учествовао у њиховим породичним свечаностима, придруживао им се у народним демонстрацијама, слушао у предграђима њихове говорнике, једном речи код њих самих он се обавештавао о свему што стоји у вези са струјом нових тежњи коју су они створили. После је такав исти живот проводио у Берлину. Упознавши се се Либкнехтом, преко њега ступио је у односе е посланицима, новинарима, пропагандистама, организаторима радничке странке. Г-ђа Марија Грајфнберг, негдашња књиговезачка радница, чије је говоре имао прилике да чује у Лајпцигу, упознала га је с активним борцима берлинскога радничког света. Мило је присуствовао њиховим приватним састанцима, улазио њихове трупе, п по читаве сахате, после скупова, ра говарао с њима у пивницама. С њима заједно недељом правио је пзлете у поље и прослављао њихове светко-

У „

>

3

вине. Из Берлина кренуо се на пут по Немачкој и обишао је сва главнија радничка средишта. Најзад био је учесник на три радничка немачка конгреса: у Штутгарту 1898 на социјалистичком конгресу, у Франкфурту на Мајни 1899 на главном конгресу синдиката, и у Мајнцу 1900 на социјалистичком конгресу. Ту су га нарочито занимали они непознати и бојажљиви изасланици — анонимни, како он каже —, који се никад на говорницу не пењу, али својим гласовима. стварају већине. С овим „можда најтачнијим представницима. мишљења. масе“, OH је, после седница. конгреса, водио дуге разговоре и код њих прибирао податке о жељама и намерама простих војника у ралничкој војсци. Из тих утисака и бележака постала је једна разноврена, једра и јасна биографија социјалне